Najvažnije od svega za osobe koje obole od melanoma je da znaju da nisu same. Kada sam se razboleo, najteže mi je bilo što nisam imao sa kim da pričam. To jest, imao sam ja i suprugu i rodbinu i prijatelje, i svi su oni bili divni i pažljivi, ali niko od njih nije imao melanom.

Pre pet godina je počelo moje putovanje kroz bolest koje još uvek traje, a ja i dalje učim kako da živim sa strahom, a da nosim radost u srcu. Sve je počelo promenom na  jednom mladežu na stomaku. Ta mala tamna mrlja koju sam imala od rođenja se prvo zacrvenela, pa je zasvrbela.

Nisam mnogo obraćala pažnju na zdravlje, sve dok mi koleginica sa posla nije skrenula pažnju da mi mladež na ramenu čudno izgleda i da bi trebalo da to i lekar pogleda.  Imam potrebu da pokažem i dokažem drugima koji su u sličnoj situaciji  da nije sve tako crno kako izgleda.

Melanom? Nisam znala šta se krije iza pojma “melanom” dok jedne večeri nije iskrsnula mala, crvena fleka na beloj majici, na leđima, desetak santimetara ispod lopatica. Kontrola je najvažnija, vodite računa o tome!